Zašto su žene na tržištu rada diskriminisane i plaćene manje?

Svi znamo da su žene kako u Srbiji tako i u svetu, u podrđenom položaju u skoro svim sferama života i posla, u odnosu na muškarce.
Podatak koji nam je privukao pažnju i motivisao nas da se pozabavimo ovom temom, jeste objava na portalu Poreske uprave, koja kaže da je 91% prijavljenih za utvrdjivanje godinjeg poreza na dohodak građana, muškog pola.

Zbog pomenute informacije, zapitali smo se kakav položaj žene imaju na tržištu rada, da li se njihova prava poštuju i kako se problem može prevazići.

Položaj žena na tržištu rada:

Istraživanja pokazuju da su žene širom sveta diskriminisane na tržištu rada. Domaća statistika potvrđuje ove svetske trendove, te u Srbiji među zaposlenima imamo za 16% manje žena, nego muškaraca.

Iako je Ustavom Srbije zagarantovana ravnopravnost polova na tržištu rada, istraživanja potvrđuju da je ravnopravnost samo slovo na papiru i da su žene na tržištu rada, znatno neaktivnije od muškaraca.

U ,,Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji“ za 2019 godinu, konstatovano je da je rodni jaz u stopama zaposlenosti konstantan, a tržište segregirano po sektorima i zanimanja. Ovakva situacija doprinosi i razlikama u primanjima, gde su zene ponovo u nepovljnijem položaju.

Zaposlenje i karijera:

Kada posmatramo tržište rada, prvi korak na kojem se pripadnice ženskog pola susreću sa rodno zasnovanom diskriminacijom, jeste traženje posla. Osim što je više nezaposlenih žena nego muškaraca i kada se odluče da konkurišu za posao, one duže čekaju na odgovor poslodavca.

Pri razgovoru za posao, žene su (36%) češće nego muškarci pitane o imanju ili planiranju dece.

Ako žene i dobiju posao, diskriminacija ne prestaje. Naime, one za isti rad bivaju plaćene manje nego njihove kolege, a neka istraživanja pokazuju da češće rade mnogo više od muškaraca, ali da njihove plate ostaju na znatno nižem nivou.

Kada je reč o napredovanju u karijeri, pripadnice zenskog pola su takođe u zaostatku u odnosu na kolege. Ovu tvrdnju potvrdjuje i činjenica da je prošle godine, među 100 najplaćenijih poslovnih lidera u Americi bilo samo pet žena.

Najplaćenija žena među njima, zauzela je tek 33. mesto na listi.

Ono što se u Srbiji pokazuje kao praksa jeste da i kada je žena na vodećoj poziciji u firmi, glavnu odluku će na kraju ipak doneti muškarac.

Porodiljsko odsustvo:

Istraživanje „Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji“ pokazuje, da osim što zene na razgovoru za posao češće bivaju pitane o imanju i planiranju dece, 7% njih je dobilo zahtev od poslodavca da dostave lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju.

Kako autorke ovog istraživanja, Beker, Janjić i Lepojević objašnjavaju, uslovi porodiljskog odsustva u praksi ne odgovaraju deklarativnim garancijama iz konvencija, Ustava i zakona.

Čak trećeni ispitanica iz ovog istraživanja, bilo je uskraćeno pravo na porodiljsko odsustvo. Tačnije, one nisu primale naknadu zarade ili druge naknade definisane zakonom.

Statistički podaci o porodiljskom odsustvu.

Poverenica Brankica Janković kaže, da se najveći broj pritužbi  koje žene podnose povereniku odnosi upravo na porodiljsko odsustvo i materinski dodatak.

Kako su žene postale diskriminisane:

Nega i briga dece i starijih lica, ponovo je vraćena u privatni domen, umesto da ostane društveno pitanje. Ovakva situacija dovodi do toga da jedno radnosposobno lice mora da teret brige i nege preuzme na sebe.
U najvećem broju slučajeva, taj teret pada na pleća žena, a razlog tome je njihov slabiji položaj na tržištu rada.
Iako je za očekivati da će u konzervativnim porodicama ova obaveza pripasti ženi, jer patrijalhalne sredine veruju da je žene ove obaveze stiče po rođenju, sve je češća sutuacija da se i u liberalnim porodicama odlučuju na istu raspodelu.
Naime, kada supružnici moraju da biraju čije će se plate odreći, uvek će odluka pasti na žensku – slabije plaćenu.

Sve ovo vodi ka jačanju prakse podrivanja ekonomske vrednosti ženskog rada. Kada govorimo o ženskom radu, ovde ne mislimo samo na plaćene poslove na tržištu, već i na neplaći rad, brigu i negu, koje su skrivene iza vrata privatnosti doma. 

Na ovaj način se privileguju muška makroekonomska politika, koja slabi polažaj žena i pojačava strukturalne nejednakosti.

Kako se izboriti sa ovim problemom:

Poverenica Brankica Janković apeluje da moramo da uradimo sve što je u našoj moći kako bi se razlika izmedju žena i muškaraca smanjila. Kako ona kaže, da bi taj problem počeli da rešavamo, moramo imati makar jednu pritužbu. Ono što koči ceo proces, jeste činjenica da žene ni ne znaju da su manje plaćene od muškaraca, a kada i znaju na diskriminaciju ne reaguju. Poverenica pasivno ponašanje žena u ovom slučaju objašnjava strahom da će izgubiti posao, ukoliko se pobune.

Osim toga borba protiv diskriminacije u oblasti rada ne može biti uspešna ukoliko se ne promene stereotipi o rodnim ulogama.

#diskriminacijažena #podređenpoložaj #patrijarhat #konzervativneporodice #porodiljskoodsustvo # porodiljsko #porodilje #segregacija #tržišterada #ekonomskavrednost #ekonomija #ženaskaekonomija