Rezultati USAID ankete “1.000 preduzeća”
Anketa 1.000 preduzeća pomaže u utvrđivanju ključnih izazova ekonomskog razvoja Srbije kao i određivanju prioriteta ekonomskih reformi. Šta pokazuju rezultati ankete?
Rezultati USAID ankete pokazuju da je srpska privreda u uslovima krize, izazvane pandemijom, pokazala “tradicionalnu dozu žilavosti”, koja nije samo posledica upornosti, borbe za opstanak i inata, već i posledica boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja.
Istraživanje je pokazalo da su uticaj korona virusa i rast e-trgovine obeležili prethodnih godinu dana. Uprkos tome što su kompanije pogođene padom profita i prihoda, većina je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize, a da su tome pomogle mere države.
Domaća preduzeća u ovim izmenjenim uslovima rada bolje iskoristila i eksterne izvore finansiranja i da su bolje upravljale finansijama.
Iz ankete je primećeno da više od polovine firmi ima samo jednog menadžera, kao i to da samo 12 odsto njih zapošljava više od 20 radnika. Takođe, primećeno je da se udeo žena smanjuje sa rastom veličine kompanije.
Pokazalo se i da svaka četvrta domaća firma izvozi, kao i da svega 10 odsto plasmana ide van granica naše zemlje. Ti nalazi su gotovo identični sa nalazima koji su rađeni u poslednjih 10 godina, kao i nalaz da firme uglavnom posluju u mestu u kom se nalaze.
Anketa je pokazala i da su privrednici smanjili očekivanja po pitanju prihoda, neto dobiti i novih zaposlenih u 2021. godini, zbog krize izazvane pandemijom. Polovina anketiranih privrednika procenjuje da može da se oporavi tek za godinu dana, međutim, privrednici mikro i malih preduzeća procenjuju da će njihov oporavak trajati znatno duže, jer su više pogođeni. Oko 14 odsto ni ne može da predvidi koliko će im trajati oporavak. Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća procenjuje i pad prihoda, naime čak 40 odsto firmi iz tog sektora kažu da su im prihodi pali između 30 i 70 odsto, a šest odsto kaže da su pali i preko 70 procenata.
Najlošije ocenjen regulatorni faktor poslovnog okruženja i ove godine, kao i ranijih godina, jeste visina poreza i doprinosa na zarade, pokazuje anketa.
Kada je reč o investiranju, oko 70 odsto anketiranih preduzeća želi da investira, ali kažu da za to nemaju dovoljno sredstava. I dalje najviše novca za ulaganje privrednici koriste iz sopstvenih izvora, a ove godine je prvi put procenat investiranja “iz svog džepa” pao ispod 80 odsto.
Anketa je pokazala i da trećina privrede želi da preuzme mere kao odgovor na krizu, a one se uglavnom odnose na prelazak na e-trgovinu i digitalni marketing. Izvesno je da velike kompanije prednjače u tome i to bi trebalo da bude jasan signal i malim kompanijama kada razmišljaju o budućnosti. Najbrže rastu ona preduzeća koja imaju visoko razvijenu finansijsku pismenost, koja su digitalno prisutna na tržištu i ulažu u digitalni marketing.
Mala i srednja preduzeća pokazala su izrazitu borbenost u vreme pandemije i svaka peta firma iz te grupacije je rasla. U anketi je učestvovalo 95 odsto mikro i malih preduzeća, tri odsto srednjih i dva odsto velikih kompanija.
