Privrednici pitaju – inspektori odgovaraju

Privredna komora Srbije organizovala je okrugli sto „Privrednici pitaju – inspektori odgovaraju“. Prenosimo Vam delove diskusije.

Kako se reguliše rešavanje troškova za zaposlene koji rade povremeno od kuće (internet, struja itd.)? Da li još uvek važi preporuka Ministarstva rada u vezi sa radom od kuće ako su poslodavci u prilici da obezbede rad od kuće za svoje zaposlene? Odgovornost poslodavca u slučaju da zaposleni radi od kuće (povrede na radu, bezbednost itd.)?

Odgovore na ova pitanja pre svega treba potražiti u Zakonu o radu koji je tu vrlo precizan i kaže sledeće: radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Radni odnos za rad van prostorija poslodavca obuhvata rad od kuće i rad na danjinu. Rad od kuće i rad na daljinu predstavljaju iste oblike rada za koje poslodavac mora da zaključi poseban dokument, tačnije Ugovor o radu. Ovakav rad se reguliše na osnovu Člana 33 Zakona o radu. Pored osnovnih odrednica ovoga člana zakona, Ugovor o radu koji reguliše rad od kuće ili na daljinu sadrži i određene specifičnosti. Jedna od njih je i trajanje radnog vremena prema normativima rada. Normativ rada je opšti akt koji poslodavac mora da ima (pravilnik o radu, odluka itd.) koja reguliše kakav je normativ rada. Inspektori rada traže dokument kojim je utvrđen normativ rada. U ovom dokumentu poslodavac navodi radno vreme, kao i koje obaveze se očekuju od zaposlenog i za koji vremenski period i mora biti regulisan opštim aktom. U suprotnom, ako nije regulisano, poslodavac ne može da primeni ni jednu meru prema zaposlenom u slučaju da tvrdi da nije ispunjen normativ rada. Normativ rada se reguliše opštim aktom poslodavca koji je obavezan za sve zaposlene. Na koji način će se vršiti kontrola rada je takođe slobodno, diskreciono pravo poslodavca da utvrdi i odredi, a koje je poslodavac takođe obavezan da navede u Ugovoru o radu. Ugovor je u ovim situacijama ugovaranja specifičnog oblika rada obavezan. Sredstva za rad je dužan da obezbedi poslodavac, kao i da ih instalira i održava (računar, laptop). U slučaju da zaposleni tvrdi da nije imao pristup internetu, u Ugovoru o radu mora da stoji kakve se mere tada preduzimaju. Kada zaposleni koristi svoju opremu, mora da postoji u ugovoru i visina nadoknade koju poslodavac isplaćuje zaposlenom. U slučaju da zaposleni koristi privatni automobil u poslovne svrhe, pored cene benzina određuje se i naknada za amortizaciju. Sve gore navedene stavke moraju biti u ugovoru ili je on manjkav. Zakon o radu je takođe odredio i da se i druga prava moraju odrediti ugovorom.

Uslovi za rad od kuće po preporuci Vlade Srbije su sledeći: Rad od kuće obavljaju lica koja su starija od 65 godina, lica koja imaju hronične zdravstvene probleme ili roditelji dece mlađe od 12 godina. Preporuka nije obavezna, ali predstavlja putokaz za poslodavce na koji način treba da organizuju rad ukoliko je takva organizacija rada moguća. Poslodavac nije obavezan da ima Pravilnik o radu, ali jeste da ima Pravilnik o sistematizaciji. Iz samog opisa posla proizilazi da li je moguće da zaposleni obavlja rad od kuće. Ukoliko tako nešto nije moguće, zaposleni mora da nastavi sa radom u prostorijama poslodavca. Kod određivanja rada van poslovnih prostorija poslodavca u primeni je odredba Člana 42. Zakona o radu kao i odredbe Člana 33. istog zakona. Odredbe koje pripisuje Zakon o radu su obavezne stavke u Ugovoru o radu koji se zaključuje sa zaposlenim.

Zarada zaposlenog koji radi od kuće je u zakonu o radu regulisana na sledeći način: „Osnovna zarada zaposlenog koji radi od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.“ Odredba ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuje se na Ugovor o radu kojim se posao obavlja van prostorija poslodavca, ako nije drugačije određeno opštim aktom, i ugovorom o radu. Zaposleni koji radi od kuće ima sva prava koje ima i zaposleni koji radi u prostorijama poslodavca. Nije i ne sme da bude degradiran.

Količina posla i rokovi za izvršenje radnih zadataka zaposlenog koji radi u ovim specifičnim uslovima se moraju urediti tako da mu se obezbedi pravo na odmor u toku dnevnog rada, kao i dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Član 44 koji se odnosi na oblik ovakvog rada kaže: “Poslodavac može da ugovori obavljanje poslova van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog ili drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu. Rad od kuće nije novina i nalazi se definisan u Zakonu o radu i pre pojave pandemije.

Povreda na radu od kuće i uslovi bezbednosti – Inspekcija rada neće vršiti nadzor ukoliko se povreda na radu desila kod kuće, a ako se desila u radno vreme po nalogu poslodavca, mogu se tretirati kao povreda na radu ukoliko poslodavac to priznaje. Poslodavac će izdati izveštaj o povredi na radu i predati to Fondu zdravstvenog osiguranja. Fond će odlučiti da li će priznati tu povredu kao povredu na radu ili ne.

Da li je potrebno raditi procenu rizika za rad od kuće?

Nije. Rad od kuće nije pod nadzorom poslodavca jer poslodavac ne može da procenjuje rizik u prostorijama koje mu ne pripadaju i nisu u njegovom zakupu ili vlasništvu.

Kako postupiti ako zaposleni prijavi kontakte sa zaraženom osobom? Kako voditi dane odsustva ukoliko zaposleni ne želi da se javi svom izabranom doktoru? Kako postupiti ukoliko zaposleni ima simptome slične COVID-19, a test pokazuje da je negativan? Da li ga udaljiti sa posla do isteka karantina preventivno ili mu dopustiti dolazak u firmu? Da li poslodavac ima pravo da zahteva testiranje zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje preko reda kako bi što pre imao zaposlenog na svom radnom mestu i o čijem trošku je testiranje? Da li poslodavac ima pravo da zahteva testiranje isključivo na bris, PCR i pravo da ne prizna rezultat brzog testa iako je validan jer je praksa pokazala da brzi testovi nisu pouzdani? I kako regulisati mogućnost zloupotrebe karantina i korišćenja odsustva po osnovu navođenja da je zaposleni bio u kontaktu sa zaraženom osobom ili mu je zaražen član porodice?

Postupanje sa zaposlenim koji prijavi kontakt sa zaraženom osobom – stvar medicinske struke je u tome da proceni da li je zaposleni izložen opasnosti od toga da bude zaražen i da li se već zarazio. Inspekcija rada ovde nema nadležnost jer nismo stručnjaci iz oblasti medicinske struke. Zaposleni nema pravo na samoizolaciju bez odluke nadležnog zdravsvenog organa jer svako odsustvo sa rada se mora pravdati. Kod svakog odsustva sa rada mora postojati dokument kao razlog odsustva, a to je takođe važno i kod obračunavanja zarada. Poslodavac može da zahteva testiranje preko reda za svoje zaposlene, a troškove takvog testiranja snosi sam poslodavac. Ako je test za COVID-19 zvanično odobren, ne postoji razlog da ga poslodavac ne prizna. Zloupotreba karantina ne bi trebala da postoji kao mogućnost, iz razloga što se karantin određuje na osnovu nalaza u dokazanom postupku utvrđivanja od strane nadležnog zdravstenog organa ili nekog drugog ovlašćenog organa.

Ukoliko se u preduzeću pojavi korona virus, šta poslodavac treba da preduzme i da li zaposleni koji je bio u kontaktu sa obolelim, a nema simptome treba da ide u izolaciju i na koliko vremena, a šta zaposleni treba da preduzme?

U skladu sa planom mera zaštite od zaraznih bolesti koje poslodavac donese u svom pravilniku o izradi plana postoji i deo u slučaju pojave epidemije. Plan zaštite treba da obuhvata sledeće radnje: da se prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen fizički i hemijski dezinfikuje, da se prostor redovno provetrava, da se poštuje procedura izlazka i ulazka u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu i poštuju druge mere, da se precizno definišu pravci kretanja zaposlenog kroz radne i pomoćne prostorije, kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni. Treba da se organizuje da kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj borave sa drugim zaposlenima da se svedu na nužne mere uz propisane mere zaštite i da se poštuju druge preporuke epidemiologa.

Izvor: PKS