Poslednjih mesec dana, dva pitanja se neprestano provlače kako kroz naše svakodne razgovore, tako i kroz medijske rasprave i debate.
Mnogo češće pitanje, od toga kako su inflacija i energetska kriza povezane, jeste kakve će posledice na poslovanje one ostaviti.
Najbolji način da damo odgovor na drugo pitanje, jeste da istražimo na koje sve segmente života i poslovanja, utiču inflacija i energetska kriza. Kako bi naša analiza bila temeljna krenućemo od uzroka nastanka inflacije i energetske krize.
Kako su inflacija i energetska kriza nastale?
Odgovor na ovo pitanje pre svega možemo tražiti u ekonomskoj situaciji do koje je dovela pandemija virusa COVID 19.
Tražnja za velikim brojem proizvoda, tokom prošle godine bila je na minimalnom nivou, zbog čega je smanjena i njihova proizvodnja. Ovo je dovelo do pada ekonomske aktivnosti, ali i pada u zaposlenosti. Nakon popuštanja mera pandemije, tražnja je skočila, a proizvodnja je ostala na istom, smanjenom nivou.
Svi gore pomenuti faktori, podstakli su monatarne centre moći da kroz ,,pakete pomoći“ emituju velike količine novca, što je masovno uvećalo dugove, kako privrede i stanovništva, tako i javnog sektora.
Kada je reč o energetskim i ostalim sirovinama, one su tokom protekle godine dotakle istorijski niski cene. Cena nafte je u jednom trenutku prošle godine otišla čak i u minus.
Kako iz Privredne komore Srbije objašnjavaju, inflatorni pritisci koji se sada pojavljuju, energetska kriza koja preti da dosegne velike razmere, predstavljaju mnogo veći problem za privrednike, nego sama pandemija. Prema njihovim rečima, pandemija je bila problem samo u prvom talasu.
Inflacija:
Kada je privreda polovinom prošle godine počela da se oporavlja, došlo je do porasta cena. Države su, naime, počele da popuštaju protivpandemijske mere zbog čega je došlo do naglog skoka potražnje. Kako ekonomska pravila nalažu, jedini način da se šok na strani potražnje reši, jeste rast cena, a ovakva situacija je “školski primer” inflacije.
Zbog već pomenutog skoka potražnje i enormne količine upumpanog novca u svetsku privredu, došlo je do nesvakidašnjih problema, a zanimljivo je da smo na polju stopa inflacije probili nekoliko rekorda.
Konkretno u Srbiji, disbalans između ponude i tražnje, doveo je do porasta cene industrijskih proizvoda, žitarica, energenata kao i cena transporta, o čemu možete prošitati više u našem blog postu.
Tabelarni prikaz uticaja inflacije na cene proizvoda
Kako je fenomenu inflacije trenutno podvrgunata svetska privreda, ni srpska nije mogla da se nada boljem ishodu. Ono što je rast inflacije u prethodnim mesecima pokazao, jeste da je mere monetarne politike Narodne banke, ne mogu uticati na nju.
Pandemijske mere su dovele do kidanja lanaca koje imaju multinacionalne kompanije, te je predsednik Saveta guvernera NBS, Nebojša Savić, dao na konkretnom primeru objašnjenje kako takva situacija dovodi do inflacije. Kako Savić ističe, sada u SAD-u stoji stotine hiljada završenih automobile u koje treba staviti samo jedan čip, a njega nema. Čipovi su u Kini koja je pod sakcijama koje su uvele SAD. Kako ni SAD ni Kina, zbog gore pomenute situacije ne prihoduju od novih proizvoda, moraju da podignu cene postojećih, što nas dovodi do inflacije.
Energetska kriza:
Širom sveta otvorila se nova kriza – energetska, koja je dovela do novog cenovnog buma. Nova briga je kako pored toliko visokih cena nabaviti dovoljno gasa i struje i obezbediti nesmetano poslovanje, ali i normalan život. Iako jedan deo analitičara veruje da je kriza privremena i da je nastala usled pandemije, drugi nisu toliko optimistični.
Iz Privredne komore Srbije objašnjenje za energetsku krizu vide u konstantno velikoj tražnji privrede, ograničenoj ponudi i smanjenoj proizvodnji uglja u želji da se ogranizuje smanjenje emisije ugljendioksida.
Kako Bojan Stanić iz Privredne komere ističe, ovakva situacija sa nedostatkom energenata, dovodi do smanjenja proizvodnje u određenim delatnostima u kojima su energentni pokretač proizvodnje i rada. Ovo je još jedno objašnjenje zašto stopa inflacije raste.
Posledice:
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u Srbiji u mesecu septembru bila je 5,7 odsto visa u odnosu na isti mesec prethodne godine i 0,8 odsto visa nego u avgustu.
Kako je saopštila NBS, na povećanu stopu inflacije u prošlom mesecu uticale su cene hrane i energenata, koje čine ¼ potrošačke korpe. NBS je poručila da monetarna politika nije svemoćna i da na skoro 60 odsto inflacije ne mogu da utiču.
Ono što je zagurno, jeste činjenica da je inflacija prvi simptom ekonomske krize.
Kada je reč o većim cenama energenata, one imaju domino efekat na celokupno privredu. Što znači da poskupljenje jedne stavke, nužno vodi poskupljenu druge, što će imati uticaj i na krajnu cenu proizvoda.
Posledice na poslovanja:
Zbog povećane cene energenata ali i inflacije, jedna cementara u Srbiji je najavila poskupljenje cementa za 25%, zbog visoke cene struje na liberalizovanom tržištu.
Kako su iz Privredne komore objasnili, kada dođe do poskupljena jednog imputa, poskupeće i konačni proizvodi i usluge.
Plastično objašnjeno – ukoliko je poskupela cena goriva, poskupeće cena transporta robe, a samim tim i roba. Osim toga na cenu robe utiče i poskupljenje struje koja je potrebna da se roba proizvede. Treba imati u vidu da zbog inflacije i povišenih cena ostalih proizvoda, cena pomenute robe dodatno raste, jer nam najčešće treba i neki drugi proizvod u izradi našeg.
Kako analitičari ističu reč je o globalnom problem, na koji pojedinačna država ne može da utiče. Ipak, ukoliko je država ekonomski snažna, kroz razne intervencije i subvencije može uticati da snižene cene energeneta za privredu i stanovništvo. Isti ovaj stav možemo primeniti i na mikro nivo, odnosno na preduzeća i njihova poslovanja.
Ukoliko je preduzeće ekonomski dovoljno snazni, uspeće da sa što manje štete prođe kroz ovaj period inflacije i energetske krize. Ali ako govorimo o slabijim preduzećima sa već nestabilnim finanasijskim stanje, zbog povišenih cena proizvoda i energenata ovakva preduzeća će se boriti da izbegnu gašenje svojih poslovanja.
#inflacija #energetskakriza #ekonomija #poslovanja #preduzeće #privrednakomora #cene #republičkizavodzastatistiku #narodnabanka #monetarnapolitika #ponuda #potražnja #vizijaracunovodstvo #racunovodstvo #porezi
