Da li možemo iz inflacije i energetske krize izaći neoštećeno?
Pročitali ste naš prošli blog post i informisali ste se o tome kako inflacija i energetska kriza utiču na vaše poslovaje, al i da li su povezane?
S obzirom na to da smo tim tekstom utvrdili trenutnu ekonomsku i tržišnu situaciju, vreme je da razmotrimo potencijalne mere i predikcije za budućnost.
Svaka medalja ima dve strane, te je tako i ovu temu zastupaju dve oprečne grupe mišljenja. Mi ćemo vam izložiti oba, a vi sami odlučite koje stanovište vam je bliže.
Kriza je globalni problem:
Energetski i ekonomski sistemi na planeti su međusobno povezani, te se kriza i inflacija, kao domino efekat prenose na sve sisteme sveta.
Prva grupa analitičara, pomenute krize vidi kao globalni problem koji monetarna politika pojedinačne zemlje ne može da suzbije. Predviđanja ove grupe analitičara zasnivaju se na stavu da nas nagli porast potražnje za električnom energijom u kombinaciji sa promenjivošću cena svih imputa vodi u nekoliko vrlo turbulentnih dencija.
Posledice trenutne ekonomske i energetske situacije biće, pogoršanje nejednakosti u prihodima, pad ekonomskog rasta i proizvodnje.
Kada je reč o energetskoj krizi, kontinuirani ekonomski rast i rast stanovništva utiču i uticaće na povećanu potražnju. Iako, svet pokušava da izgradi nov energetski sistem, čini se da se i dalje, previše oslanja na stari. S obzirom na to da je snabdevanje električnom energijom postalo podložno tržišnim poremećajima, u narednih nekoliko decenija očekuju nas periodi energetske iflacije, nestašica goriva, što će takođe uticati na pad ekonomskog rasta.
Ono što ne smemo prevideti, jeste da je svet u kojem živimo sve više okrenut digitalnoj stvarnosti i da će u budućnosti digitalne stvari u potpunosti okupirati naše živote. Zbog ovakve situacije, ljudima je više nego ikad potrebna pouzdana energija, što predstavlja veliku ranjivost sistema.
Kriza i njene pretnje u Srbiji:
Druga grupa analitičara rešenje za problem energetks ekrize i inflacije vidi u monetarnoj politici koju će sprovesti Narodna banka Srbije, a najveći rizik prema njihovom mišljenju jeste ponovna muticija virisa Covid 19.
Predsednik Saveta guvernera NBS, Nebojša Savić, veruje da će mere koje se donose u monetarnoj politici uticati na suzbijanje inflacije i energetske krze. Kako on objašnjava, kriza ima privremeni karakter, a rizici su vakcina i pandemija. Iako se ne može precizno tvrditi kada će preuzete mere početi do ostvaruju uticaj, optimalni rok je od 12-18 meseci.
Kada govorimo o ekonomskoj i energetskoj situaciji u Srbiji, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, potvrđuje da se privrednici, iako su od početka godine upozoravani na porast cena imuputa, sve više žale i na porast cena elektične energije.
Da situacija nije idealno i da su velike šanse da bude još gora, potvrđuje i Stanićeva konstatacija, da nam hladno vreme koje dolazi ne ide na ruku. Na potražnju za električnom energijom i njenu cenu uticaće i broj ledenih dana, s obzirom na to da će u tim danima domaćinstva znatno više trositi ovaj resurs.
Rizik od STAGFLACIJE:
Stanić je objasnio da opšti porast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove – stagflacija.
Stagflacija podrazumeva usporavanje privrednog rasta, a sa druge strane kontinuirani porast inflacije. Iako iz privredne komore naglašavaju da ovo nije izvesni scenario, ipak predstavlja jedan od ključnih rizika. Stagflacija može ugroziti svetski oporavak ekonomije i ukoliko postane realnost, trajaće više od godinu dana, što će stvoriti nov problem – nezaposlenost.
Šta nas čeka na globalnom nivou?
Kako smo već objasnili ekonomski i energetski sistemi su isprepletana mreža, te kada pričamo o scenarijima koji nas očekuju u budućnosti, govorimo o dva scenarija koja se odnose na globalni nivo.
Prvi scenario – Stvari nastavljaju da se dešavaju same od sebe, a tržište će odigrati ulogu regulatornog mehanizma. U idealnom slučaju, inflacija bi bila kratkog roka, te bi se i cene vrlo brzo vratile u normal. Ovaj scenario predviđa da će kompanije pronaći način da se unutar sebe izbore sa troškovima. Mere štednje bile bi dobra opcija za borbu protiv inflacij. Ipak, ovaj scenario je malo verovatan jer učesnici na tržištu ne reaguju harmonizovano .
Drugi scenario je kako objašnjavanju analitičari uobičajen – Federalne rezerve i Evropska centralna banka podižu kamatne stope i uvode intervencije na otvorenom tržištu, kroz provlačenje likvidnosti na tržištu. Međutim, ovakav plan, u kombinaciji sa sadašnjom previlikom zaduženošću, stavlja u rizik likvidnost realnog sektora, ekonomksu aktivnost i značajno manje investicija.
Krajnji zaključak je da koji god scenario budemo proživljavali, nećemo proći bez drastičnih posledica.
#inflacija #energetskakriza #ekonomskakriza #stagflacija #nbs #privrednakomora #narodnabanka #monetarnapolitika #ekonomija #tržište
